novembar

Samokontrola u dijabetesu

By

Šta obuhvata samokontrola? Koje su zadovoljavajuće vrednosti HbA1c? Koliko često treba raditi profil glikemije? Šta treba raditi u slučaju hipoglikemije?

Da bi se, u lečenju šećerne bolesti, postigla adekvatna glikoregulacija neophodno je izbalansirati 3 ključna faktora: pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i farmakoterapiju (insulin ili tablete). Međutim, mnoge studije su pokazale i značaj još jednog faktora, a to je samokontrola.

Samokontrola i postizanje ciljnih vrednosti glikoregulacije preveniraju razvoj hroničnih komplikacija.

Samokontrola obuhvata redovne kontrole glikemije (vrednost glukoze – šećera u krvi) i redovne kontrole vrednosti glikoliziranog hemoglobina (HbA1c).

HbA1c (glikolizirani hemoglobin)
HbA1c (glikolizirani hemoglobin) je procenat hemoglobina u krvi za koji se vezala glukoza. Kako je životni vek eritrocita (crvene krvne ćelije, ćelije u kojima se nalazi hemoglobin) oko 120 dana, to je i vrednost HbA1c pokazatelj prosečne vrednosti glukoze u krvu prethodna tri meseca. Npr, vrednost HbA1c 10% znači da je prosečna vrednost glikemije u prethodna 3 meseca bila oko 15,5 mmol/l.
Ovaj parametar se određuje isključivo u laboratorijama, iz venske krvi i preporučljivo ga je raditi jednom na svaka tri meseca.
Zadovoljavajuće vrednosti ovog parametra zavise od uzrasta pacijenta, dužine trajanja dijabetesa, prisustva komplikacija, očekivanog životnog veka pacijenta itd.
• Kod mlađih osoba, kod osoba kod kojih šećerna bolest ne traje dugo, kod kojih nisu razvije komplikacije (prvenstveno kardiovaskularne komplikacije) i kod kojih je moguće dostići cilj bez rizika od hipoglikrmija, ciljna vrednost HbA1c je do 6,5%.
• Ukoliko se radi o osobama srednje životne dobi, kod kojih šećerna bolest traje duži vremenski period i kod kojih su razvijene jedna, dve ili više komplikacija, ciljna vrednost HbA1c bila bi do 7%.
• Kod osoba koje imaju limitiran životni vek (npr. oboleli od karcinoma), osoba koje ne prepoznaju hipoglikemije ili kod kojih je veliki rizik od hipoglikemija, postavlja se manje striktna ciljna vrednost HbA1c (7,5-8%).
• Merenjem vrednosti HbA1c dobija se uvid u prosečnu vrednost glikemija u prethodna tri meseca, ali se ne stiče uvid u dnevne oscilacije vrednosti glikemija. Zbog toga je neophodno povremeno raditi i kontrole glikemije iz krvi (,,iz prsta’’), što se postiže kroz profil glikemija i ciljane glikemije.

Profil glikemija
Profil glikemija podrazumeva merenje glikemija nekoliko puta u toku jednog dana u tačno određenim vremenskim periodima.
Dijabetičari koji su na insulinskoj terapiji bi trebalo da rade 24-časovni profil glikemija (glikemije pre sva tri glavna obroka, dva sata nakon tih obroka, u 24h i u 03h), a dijabetičari koji su na peroralnoj terapiji (tabletama) bi trebalo da rade poludnevni profil glikemija (glikemije pre sva tri glavna obroka i dva sata nakon tih obroka).
Koliko često će se raditi profili zavisi od vrste terapije i učestalosti primanja insulina:
• Dijabetičari sa 4 doze insulina dnevno – JEDNOM NEDELJNO,
• dijabetičari sa 2-3 doze insulina dnevno – JEDNOM U 10-15 DANA,
• dijabetičari sa jednom dnevnom dozom – JEDNOM MESEČNO.
• Dijabetičari na peroralnoj terapiji – JEDNOM MESEČNO.
• Ciljne glikemije podrazumevaju merenje pojedinačnih glikemija u određenim, ciljanim trenucima, npr. kada se osoba oseća loše.

Hipoglikemija
Vrlo je važno i izbegavati hipoglikemije (vrednost glikemija manja od 4 mmol/l). Trebalo bi težiti vrednosti glikemija do 7 mmol/l (pred obroke i u toku noći), odnosno do 9 mmol/l (dva sata posle obroka).
Ukoliko dođe do hipoglikemije, trebalo bi prekinuti sa trenutnom fizičkom aktivnosću i uzeti nešto slatko (kockicu – dve šećera, kockicu – dve čokolade, kašičicu meda, kašičicu slatka, koricu belog hleba, par gutljaja slatkog soka). Nakon 5-10 min ponovo izmeriti glikemiju.

Ukoliko se hipoglikemija održava, nastaviti sa konzumiranjem namirnica koje sadrže šećer sve dok se ne postigne glikemija veća od 4 mmol/l. U težim slučajevima hipoglikemija, neophodna je intervencija zdravstvenih radnika (intravenska aplikacija glukoze).
Da bi merenje glikemija bilo svrsishodno, neophodno je svaku izmerenu glikemiju zapisati. Za upisivanje glikemija se koriste određene tabele koje bi trebalo da sadrže datum i vreme merenja kao i vrednost izmerene glikemije.

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*

Značaj insulinske terapije za kontrolu dijabetesa

By

Zašto je važno brzo i dobro reagovati na lošu glikoregulaciju? Koji je značaj insulinskih analoga u kontroli glikemija?

dr spec. endokrinolog Vladan Miodragović, šef objekata Šumadija 1 i 2 i Merkur Stari

Kada postavimo dijagnozu šećerne bolesti neophodno je odmah započeti lečenje. Lečenje treba ići u tri osnovna pravca:

  • terapija poremećeja glikoregulacije;
  • terapija poremećaja metabolizma lipoproteina,
  • terapija povišenog arteriskog pritiska.

Šečerna bolest (dijabetes)  je hronična bolest metabolizma koja se karakteriše povišenim vrednostima  šećera (glukoze) u krvi. U osnovi nastanka bolesti je smanjena sekrecija i/ili smanjeno biološko dejstvo hormona insulina što za krajnju posledicu ima poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina.

Najjednostavnija podela dijabetesa je prema patogenetskim mehanizmima nastanka na tip 1 dijabetes, tip 2, gestaciski dijabetes i drugi specifični oblici dijabetesa.

Zbog čega je važno što brže reagovati na lošu glikoregulaciju i adekvatno lečiti šećernu bolest?

Dijabetes koji nije pod kontrolom može dovesti do ozbiljnih komplikacija:

  • Rizik za nastanak šloga je četiri puta veći;
  • Rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti je tri puta veći i povećava se sa povećanjem nivoa glikemija;
  • Rizik za amputacije se povećava 10-20 puta.;
  • Bolest bubrega je 10 puta češća kod osoba sa dijabetesom;
  • Dijabetična retinopatija je izazvala 2,6% slepila.
Zašto je važno dobro reagovati na lošu kontrolu šećerne bolesti?

Smanjenjem HbA1c za samo 1% smanjuje se rizik od mikrovaskularnih komplikacija (oštećenje nerava, bubrega, vida) za 37%.

Koliko često treba raditi HbA1c?

Za dobro regulisane pacijente i one sa stabilnom glikemiskom kontrolom jednom u šest meseci. Za pacijente kojima je nedavno promenjena terapija i oni koji nisu dobro regulisani jednom u tri meseca.

Koji je značaj insulinskih analoga u dobroj kontroli glikemija?

Većina pacijenata na jednoj dozi huanih insulina ne postiže zadovoljavajuću glikoregulaciju i ciljne vrednosti HbA1c. Veća je učestalost od hipoglikemija sa hunanim insulinima. Takodje postoji povećano dobijanje telesne težine.

Insulinski analozi su nam doneli revoluciju u terapiju šećerne bolesti

Mnogo bolje imitiraju fiziološko lučenje insulina. Bazalni insulinski analozi bolje pokrivaju potrebu za insulinom tokom 24h. Bolusni insulini bolje kontrolišu glikemije nakon obroka. Značajno manji rizik od hipoglikemija, posebno noćnih. Fleksibilnost u vremenu davanja (mogućnost davanja tokom i nakon obroka). Manji dobitak u telesnoj težini.

Dugodelujući insulinski analozi deluju duže od 24h, dobra predvidljivost i ravnomernost delovanja, efikasni i jednostavni u korigovanju doza, niska varijabilnost u toku dana.

Takodjer brzodelujući insulini najnovije generacije imitiraju fiziološko lučenje insulina i efikasno savladavaju povišene vrednosti  šećera u krvi nakon obroka.

Kada pacijent stiče pravo da se leči insulinskim analozima?

U našoj zemlji lečenje insulinom se još uvek započinje humanim insulinima. Da bi smo pacijenta preveli na dugodelujuće insulinske analoge moraju biti ispunjeni sledeći kriterijumi: Da je pacijent na humanim insulinima najmanje 6 meseci. HbA1c > 7%., da ima česte hipoglikemije u toku dana koje su verifikovane na samomeraču ili u laboratoriji.

Da bi pacijent stekao pravo da prima brzodelujuće insulinske analoge moraju biti na intenziviranoj terapiji humanim insulinima, da primaju insulin duže od 6 meseci, da imaju HbA1c >7% i povišene vrednosti glikemija nakon obroka preko 9 mmol/l

FPG-glikemija naštinu; PPG- glikemija nakon obroka

Merkur Vrnjačka Banja

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*