Articles posted by Milica Radicevic

All posts by Milica Radicevic

Samokontrola u dijabetesu

By

Šta obuhvata samokontrola? Koje su zadovoljavajuće vrednosti HbA1c? Koliko često treba raditi profil glikemije? Šta treba raditi u slučaju hipoglikemije?

Da bi se, u lečenju šećerne bolesti, postigla adekvatna glikoregulacija neophodno je izbalansirati 3 ključna faktora: pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i farmakoterapiju (insulin ili tablete). Međutim, mnoge studije su pokazale i značaj još jednog faktora, a to je samokontrola.

Samokontrola i postizanje ciljnih vrednosti glikoregulacije preveniraju razvoj hroničnih komplikacija.

Samokontrola obuhvata redovne kontrole glikemije (vrednost glukoze – šećera u krvi) i redovne kontrole vrednosti glikoliziranog hemoglobina (HbA1c).

HbA1c (glikolizirani hemoglobin)
HbA1c (glikolizirani hemoglobin) je procenat hemoglobina u krvi za koji se vezala glukoza. Kako je životni vek eritrocita (crvene krvne ćelije, ćelije u kojima se nalazi hemoglobin) oko 120 dana, to je i vrednost HbA1c pokazatelj prosečne vrednosti glukoze u krvu prethodna tri meseca. Npr, vrednost HbA1c 10% znači da je prosečna vrednost glikemije u prethodna 3 meseca bila oko 15,5 mmol/l.
Ovaj parametar se određuje isključivo u laboratorijama, iz venske krvi i preporučljivo ga je raditi jednom na svaka tri meseca.
Zadovoljavajuće vrednosti ovog parametra zavise od uzrasta pacijenta, dužine trajanja dijabetesa, prisustva komplikacija, očekivanog životnog veka pacijenta itd.
• Kod mlađih osoba, kod osoba kod kojih šećerna bolest ne traje dugo, kod kojih nisu razvije komplikacije (prvenstveno kardiovaskularne komplikacije) i kod kojih je moguće dostići cilj bez rizika od hipoglikrmija, ciljna vrednost HbA1c je do 6,5%.
• Ukoliko se radi o osobama srednje životne dobi, kod kojih šećerna bolest traje duži vremenski period i kod kojih su razvijene jedna, dve ili više komplikacija, ciljna vrednost HbA1c bila bi do 7%.
• Kod osoba koje imaju limitiran životni vek (npr. oboleli od karcinoma), osoba koje ne prepoznaju hipoglikemije ili kod kojih je veliki rizik od hipoglikemija, postavlja se manje striktna ciljna vrednost HbA1c (7,5-8%).
• Merenjem vrednosti HbA1c dobija se uvid u prosečnu vrednost glikemija u prethodna tri meseca, ali se ne stiče uvid u dnevne oscilacije vrednosti glikemija. Zbog toga je neophodno povremeno raditi i kontrole glikemije iz krvi (,,iz prsta’’), što se postiže kroz profil glikemija i ciljane glikemije.

Profil glikemija
Profil glikemija podrazumeva merenje glikemija nekoliko puta u toku jednog dana u tačno određenim vremenskim periodima.
Dijabetičari koji su na insulinskoj terapiji bi trebalo da rade 24-časovni profil glikemija (glikemije pre sva tri glavna obroka, dva sata nakon tih obroka, u 24h i u 03h), a dijabetičari koji su na peroralnoj terapiji (tabletama) bi trebalo da rade poludnevni profil glikemija (glikemije pre sva tri glavna obroka i dva sata nakon tih obroka).
Koliko često će se raditi profili zavisi od vrste terapije i učestalosti primanja insulina:
• Dijabetičari sa 4 doze insulina dnevno – JEDNOM NEDELJNO,
• dijabetičari sa 2-3 doze insulina dnevno – JEDNOM U 10-15 DANA,
• dijabetičari sa jednom dnevnom dozom – JEDNOM MESEČNO.
• Dijabetičari na peroralnoj terapiji – JEDNOM MESEČNO.
• Ciljne glikemije podrazumevaju merenje pojedinačnih glikemija u određenim, ciljanim trenucima, npr. kada se osoba oseća loše.

Hipoglikemija
Vrlo je važno i izbegavati hipoglikemije (vrednost glikemija manja od 4 mmol/l). Trebalo bi težiti vrednosti glikemija do 7 mmol/l (pred obroke i u toku noći), odnosno do 9 mmol/l (dva sata posle obroka).
Ukoliko dođe do hipoglikemije, trebalo bi prekinuti sa trenutnom fizičkom aktivnosću i uzeti nešto slatko (kockicu – dve šećera, kockicu – dve čokolade, kašičicu meda, kašičicu slatka, koricu belog hleba, par gutljaja slatkog soka). Nakon 5-10 min ponovo izmeriti glikemiju.

Ukoliko se hipoglikemija održava, nastaviti sa konzumiranjem namirnica koje sadrže šećer sve dok se ne postigne glikemija veća od 4 mmol/l. U težim slučajevima hipoglikemija, neophodna je intervencija zdravstvenih radnika (intravenska aplikacija glukoze).
Da bi merenje glikemija bilo svrsishodno, neophodno je svaku izmerenu glikemiju zapisati. Za upisivanje glikemija se koriste određene tabele koje bi trebalo da sadrže datum i vreme merenja kao i vrednost izmerene glikemije.

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*

Značaj insulinske terapije za kontrolu dijabetesa

By

Zašto je važno brzo i dobro reagovati na lošu glikoregulaciju? Koji je značaj insulinskih analoga u kontroli glikemija?

dr spec. endokrinolog Vladan Miodragović, šef objekata Šumadija 1 i 2 i Merkur Stari

Kada postavimo dijagnozu šećerne bolesti neophodno je odmah započeti lečenje. Lečenje treba ići u tri osnovna pravca:

  • terapija poremećeja glikoregulacije;
  • terapija poremećaja metabolizma lipoproteina,
  • terapija povišenog arteriskog pritiska.

Šečerna bolest (dijabetes)  je hronična bolest metabolizma koja se karakteriše povišenim vrednostima  šećera (glukoze) u krvi. U osnovi nastanka bolesti je smanjena sekrecija i/ili smanjeno biološko dejstvo hormona insulina što za krajnju posledicu ima poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina.

Najjednostavnija podela dijabetesa je prema patogenetskim mehanizmima nastanka na tip 1 dijabetes, tip 2, gestaciski dijabetes i drugi specifični oblici dijabetesa.

Zbog čega je važno što brže reagovati na lošu glikoregulaciju i adekvatno lečiti šećernu bolest?

Dijabetes koji nije pod kontrolom može dovesti do ozbiljnih komplikacija:

  • Rizik za nastanak šloga je četiri puta veći;
  • Rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti je tri puta veći i povećava se sa povećanjem nivoa glikemija;
  • Rizik za amputacije se povećava 10-20 puta.;
  • Bolest bubrega je 10 puta češća kod osoba sa dijabetesom;
  • Dijabetična retinopatija je izazvala 2,6% slepila.
Zašto je važno dobro reagovati na lošu kontrolu šećerne bolesti?

Smanjenjem HbA1c za samo 1% smanjuje se rizik od mikrovaskularnih komplikacija (oštećenje nerava, bubrega, vida) za 37%.

Koliko često treba raditi HbA1c?

Za dobro regulisane pacijente i one sa stabilnom glikemiskom kontrolom jednom u šest meseci. Za pacijente kojima je nedavno promenjena terapija i oni koji nisu dobro regulisani jednom u tri meseca.

Koji je značaj insulinskih analoga u dobroj kontroli glikemija?

Većina pacijenata na jednoj dozi huanih insulina ne postiže zadovoljavajuću glikoregulaciju i ciljne vrednosti HbA1c. Veća je učestalost od hipoglikemija sa hunanim insulinima. Takodje postoji povećano dobijanje telesne težine.

Insulinski analozi su nam doneli revoluciju u terapiju šećerne bolesti

Mnogo bolje imitiraju fiziološko lučenje insulina. Bazalni insulinski analozi bolje pokrivaju potrebu za insulinom tokom 24h. Bolusni insulini bolje kontrolišu glikemije nakon obroka. Značajno manji rizik od hipoglikemija, posebno noćnih. Fleksibilnost u vremenu davanja (mogućnost davanja tokom i nakon obroka). Manji dobitak u telesnoj težini.

Dugodelujući insulinski analozi deluju duže od 24h, dobra predvidljivost i ravnomernost delovanja, efikasni i jednostavni u korigovanju doza, niska varijabilnost u toku dana.

Takodjer brzodelujući insulini najnovije generacije imitiraju fiziološko lučenje insulina i efikasno savladavaju povišene vrednosti  šećera u krvi nakon obroka.

Kada pacijent stiče pravo da se leči insulinskim analozima?

U našoj zemlji lečenje insulinom se još uvek započinje humanim insulinima. Da bi smo pacijenta preveli na dugodelujuće insulinske analoge moraju biti ispunjeni sledeći kriterijumi: Da je pacijent na humanim insulinima najmanje 6 meseci. HbA1c > 7%., da ima česte hipoglikemije u toku dana koje su verifikovane na samomeraču ili u laboratoriji.

Da bi pacijent stekao pravo da prima brzodelujuće insulinske analoge moraju biti na intenziviranoj terapiji humanim insulinima, da primaju insulin duže od 6 meseci, da imaju HbA1c >7% i povišene vrednosti glikemija nakon obroka preko 9 mmol/l

FPG-glikemija naštinu; PPG- glikemija nakon obroka

Merkur Vrnjačka Banja

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*

Oboleli od dijabetesa u toku infektivne bolesti?

By

DIJABETES U DOBA COVIDA-19

Koja je adekvatna i brza korekcija doziranja insulina obolelih od dšećerne bolesti (dijabetes)? Kada kontaktirati doktora?

dr spec. endokrinolog Vladan Miodragović, šef objekata Šumadija 1 i 2 i Merkur Stari, dr Aleksandar Ćurčić i dr Lazar Ćirić, lekari opšte prakse

 

Kod osoba sa šećernom bolesti (dijabetes) u prisustvu bolesti, dolazi do pokretanja brojnih mehanizama koji učestvuju u odbrani od infekcije. Može doći do poremećaja regulacije šećera, koja se za osobe obolele od dijabetesa javlja i pri najblažoj infekciji, zbog čega je potrebna adekvatna i brza korekcija doziranja.

Bolesti koje imaju uticaj na (dijabetes) nivo glikemije u krvi su:

  • Prehlada, grip, bronhitis i druge infekcije disajnih puteva, uključujući i COVID 19
  • Urinarne infekcije
  • Dijareja
  • Infekcija kože kao što je apces (naročito ako je praćena groznicom i povišenom telesnom temperaturom)

Kada kontaktirati doktora?

Osobe sa dijabetesom treba da potraže pomoć lekara u sledećim situacijama:

  • u slučaju kontinuiranog povraćanja (bez mogućnosti unosa hrane i pića duže od 6h), koje može dovesti do teškog stepena dehidratacije
  • u slučaju hiperglikemije duže od 24h
  • u slučaju postojanja simptoma koji ukazuju na razvoj dijabetesne ketoacidoze (pojačano žeđanje, povraćanje, ubrzano disanje (sa zadahom na aceton), bol u trbuhu, poremećaj nivoa svesti (pospanost)).

Planiranje unapred

Savetuje se da osobe sa dijabetes -om, članovi njihove porodice i roditelji dece sa dijabetesom, unapred planiraju i dogovaraju sa timom lekara individualni plan, za tretman u stanjima infektivnih bolesti. Potrebno je da isplaniraju:

  • individualnu ciljnu vrednost glikemije tokom prilagođavanje doze insulina u odnosu na novonastalu bolest dijabetes.
  • kada da kontaktiraju lekara
  • koliko često da proveravaju nivo glukoze u krvi i ketone.

U uslovima bolesti, najverovatnije je potrebna veća doza insulina u odnosu na uobičajenu, iako pacijenti unose manje hrane.

Merkur Vrnjačka Banja

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*

Rehabilitacija u Merkuru je dobra za obolele od dijabetesa

By

Do sada je u Merkuru više hiljada pacijenata obolelih od dijabetesa skinuto sa insulinske terapije. Kod jedne četvrtine gostiju je smanjena doza insulina, a kod 70% je poboljšana regulacija šećera u krvi.

Značaj prevencije i lečenja dijabetesa

Predsednik Republičke stručne komisije za lečenje šećerne bolesti, prof. dr Nebojša Lalić, kaže da je sa šest endokrinologa u timu Merkura odmah iza univerzitetskih klinika. Merkurov tim po edukovanosti je osposobljen za savremeni pristup lečenja dijabetesa. “U savremenoj dijabetologiji imamo poplavu sredstava za lečenje, ali sa druge strane, njihovu nepravilnu primenu. Zato je značajna rehabilitacija, a posebno edukacija koju dijabetičari dobijaju u Merkuru”, rekao je Lalić.

Direktor Specijalne bolnice Merkur, dr sci med Dejan Stanojević, saopštio je da efikasnost ovog programa ilustruju podaci da je 1.000 pacijenata skinuto sa insulinske terapije, kod jedne četvrtine je smanjena doza insulina, a kod 70 odsto je poboljšana regulacija šećera u krvi. „Iako je 400 ležaja u Merkuru namenjeno ovim pacijentima, oni to pravo nedovoljno koriste“, rekao je na konferenciji za novinare . “To što raste i ukupan broj dijabetičara i onih insulin zavisnih, pokazatelj je i zdravstvenog stanja nacije, ali i neadekvatnog lečenja dijabetičara”.

Broj dijabetičara na insulinskoj terapiji u Srbiji je za poslednjih 7 godina porastao za 50 odsto. Izdvajanje države za njihovo lečenje je 400 odsto, pa je od opšteg interesa da ovi pacijenti iskoriste pravo na besplatnu rehabilitaciju u Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjačkoj Banji. Merkur je od 2008. godine Nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabetičara. Od tada je pravo na desetodnevnu rehabilitaciju o trošku RZZO iskoristilo oko 31.000 dijabetičara na insulinskoj terapiji.

Ostvarivanje prava za besplatnu rehabilitaciju osoba obolelih od dijabetesa u Merkuru je jednostavan proces. Pacijenti sa uputom izabranog lekara obraćaju se lekarskoj komisiji u filijali RZZO.

Pravo na lečenje imaju dijabetičari koji primaju insulin.

Prema podacima RFZO, u Srbiji ima više od:

Merkur Vrnjačka Banja

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization), oko 422 miliona ljudi širom sveta boluje od dijabetesa. Većina živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Oko 1,6 miliona smrtnih slučajeva direktno se pripisuje dijabetesu. Taj broj slučajeva i prevalencija dijabetesa neprekidno se povećavaju tokom poslednjih nekoliko decenija.

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*

Preporuke za dijabetičare kada primete simptome Korone

By

DIJABETES U DOBA COVIDA-19

Preporuke tima lekara Specijalne bolnice Merkur za tretman osoba sa dijabetesom tokom infektivne bolesti

dr spec. endokrinolog Vladan Miodragović, šef objekata Šumadija 1 i 2 i Merkur Stari, dr Aleksandar Ćurčić i dr Lazar Ćirić, lekari opšte prakse

 

U slučaju otkrivanja simptoma infektivne bolesti naročito Covida19, kod osoba sa dijabetesom savetuje se postupanje prema sledećim smernicama:

  • Nikad ne obustavljati terapiju insulinom. (doze insulina najčešće moraju biti uvećane, uz mogućnost potrebe za dodatnom dozom brzodelujućeg insulina u cilju sniženja glukoze u krvi.)

  • Ako je osoba na terapiji metforminom, potrebno je, uz obaveznu konsultaciju nadležnog lekara, privremena obustava ovog agensa, naročito u uslovima teške infekcije i dehidratacije. (U slučaju obustave, privremeno se započinje terapija drugim antihiperglikemijskim agensima, moguće i insulinom, u cilju prevencije hiperglikemije.)

  • Kod pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 4 h, odnosno 2 puta dnevno kod pacijenata koji su na OAD terapiji (Metformin…). Optimalni opseg nivoa glukoze u krvi je od 6 – 10 mmol/l.

  • Konzumirati dodatnu tečnost: bez kalorija, 120 – 180 ml (čaša vode) na svakih 30 min, u cilju prevencije dehidratacije.

  • Nastaviti sa redovnim obrocima (ukoliko je, u nekim stanjima nemoguće, uneti 50 g ugljenih hidrata u toku dana putem hrane). Postoji potreba za unosom slatkih napitaka, pri čemu je potreban poseban oprez zbog mogućeg hiperglikemijskog efekta,

  • Proveravati svakodnevno telesnu težinu. (smanjenje telesne težine uprkos redovnoj regularnoj ishrani može ukazati na prisustvo hiperglikemije),

  • Proveravati nivo telesne temperature ujutru i uveče.

  • U slučaju nedoumica, javiti se nadležnom lekaru ili službi Hitne pomoći.

Merkurov Virtualni Info Centar (MVIC)

Kao Nacionalni edukacioni centar za obolele od dijabetesa, Merkur vodi računa o svim svojim pacijentima. Novim projektom nazvavnim “Merkurov virtualni info centar” omogućili smo Vam da iz svoje fotelje dobijete odgovor na pitanje ili lekarski savet iz Merkura. Izaberite način koji Vam najviše odgovara (pišite, pozovite, prijavite se za vesti…).

Merkur Vrnjačka Banja

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*