Blogs

Category Archives: Dijabetes

Rehabilitacija u Merkuru je izuzetno dobra za obolele od dijabetesa

By

Do sada je u Merkuru više hiljada pacijenata obolelih od dijabetesa skinuto sa insulinske terapije, kod jedne četvrtine je smanjena doza insulina, a kod 70% je poboljšana regulacija šećera u krvi

Predsednik Republičke stručne komisije za lečenje šećerne bolesti, prof. dr Nebojša Lalić, kaže da je sa šest endokrinologa u timu Merkur odmah iza univerzitetskih klinika po edukovanosti i da je ovaj kadar osposobljen za savremeni pristup dijabetesu. “U savremenoj dijabetologiji imamo poplavu sredstava za lečenje, ali sa druge strane, njihovu nepravilnu primenu. Zato je značajna rehabilitacija, a posebno edukacija koju dijabetičari dobijaju u Merkuru”, rekao je Lalić.

Direktor Specijalne bolnice Merkur, dr sci med Dejan Stanojević, saopštio je da efikasnost ovog programa ilustruju podaci da je 1.000 pacijenata skinuto sa insulinske terapije, kod jedne četvrtine je smanjena doza insulina, a kod 70 odsto je poboljšana regulacija šećera u krvi. „Iako je 400 ležaja u Merkuru namenjeno ovim pacijentima, oni to pravo nedovoljno koriste“, rekao je na konferenciji za novinare . “To što raste i ukupan broj dijabetičara i onih insulin zavisnih, pokazatelj je i zdravstvenog stanja nacije, ali i neadekvatnog lečenja dijabetičara”.

Broj dijabetičara na insulinskoj terapiji u Srbiji je za poslednjih 7 godina porastao za 50 odsto, a izdvajanje države za njihovo lečenje za 400 odsto, pa je od opšteg interesa da ovi pacijenti iskoriste pravo na besplatnu rehabilitaciju u Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjačkoj Banji. Merkur je od 2008. godine Nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabetičara i od tada je pravo na desetodnevnu rehabilitaciju o trošku RZZO iskoristilo oko 31.000 dijabetičara na insulinskoj i tabletnoj terapiji.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Ostvarivanje prava za besplatnu rehabilitaciju  je jednostavan proces: sa uputom izabranog lekara, pacijenti se obraćaju lekarskoj komisiji u filijali RZZO. Pravo imaju dijabetičari koji primaju insulin i pacijenti koji su na terapiji tabletama

Prema podacima RFZO, u Srbiji ima više od 88.000 registrovanih dijabetičara na insulinu i više od pola miliona onih koji su na terapiji tabletama.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization), oko 422 miliona ljudi širom sveta boluje od dijabetes, a većina živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Oko 1,6 miliona smrtnih slučajeva direktno se pripisuje dijabetesu, a taj broj slučajeva i prevalencija dijabetesa neprekidno se povećavaju tokom poslednjih nekoliko decenija.

Dijabetesno stopalo – lečenje i edukacija

By

Jedna od najtežih komplikacija šećerne bolesti

Prim. dr Živojinović Dragana, internista endokrinolog, radi u Medicinskom i Spa komleksu Merkur u Vrnjačkoj Banji.

Dijabetesno stopalo je jedna od najtežih komplikacija šećerne bolesti i predstavlja skup koštanih i mekotkivnih promena na stopalu. Nastaje kao posledica oboljenja nerava i slabije pokretljivosti zbog oboljenja arterija nogu. Infekcija može biti dodatni problem.

Faktori rizika su :

  • starosna dob i trajanje šećerne bolesti više od 10 godina sa hronično lošom regulacijom nivoa šećera u krvi (>10mmol/l),
  • aterosklerotski proces sa izraženim komplikacijama na srcu i krvnim sudovima,
  • dijabetesna angiopatija (vaskulopatija),
  • poremećaj senzibiliteta,
  • pušenje cigareta,
  • loša edukacija o šećernoj belesti i nezi stopala, nošenje neadekvante obuće,
  • deformiteti i povrede koštano-zglobnog sistema i profesionalna izloženost stopala hladnoći i vibracijama.Prema manifestnoj kliničkoj slici postoje dva tipa: neuropatsko stopalo komedominira neuropatija dok je cirkulacija još zadovoljavajuća i neuroishemično stopalo kome je pored neuropatije prisutna još i vaskulopatija ili nedovoljna cirkulacija.

Ostvarivanje prava za besplatnu rehabilitaciju  je jednostavan proces: sa uputom izabranog lekara, pacijenti se obraćaju lekarskoj komisiji u filijali RZZO. Pravo imaju dijabetičari koji primaju insulin i pacijenti koji su na terapiji tabletama

Važno je znati da se ranim prepoznavanjem i brzim lečenjem promena na stopalima, dijabetesno stopalo može sprečiti. Oboleli od šećerne bolesti treba da imaju u vidu da sa oštećenjem nerava ne osećaju bol. Preventivne mere obuhvataju svakodnevni pregled stopala, redovnu i pravilnu higijenu, primenjivanje preporuka za nošenje čarapa i cipela, opreznost pri registrovanju bilo kakvih promena (zanoktice, crvenilo, žuljevi, ranice…) i obavezno konsultacije kod svog lekara.

Lečenje dijabetesnog stopala je vrlo komplikovano i dugotrajno jer obuhvata čitav niz mera i postupaka. Ponekad je potrebno uključiti i timski rad više lekara različitih specijalnosti. U Spec. bolnici „ Merkur“ akcenat je pre svega na edukaciji (pojedinačno i grupno) o sprovođenju preventivnih mera i načinu lečenja. Ordinirajuću lekar procenjuje neophodnost dijagnostike koja se sprovodi po najsavremenijim medicinskim saznanjima.

Lečenje se počinje odgovarajućim terapijskim merama ili se nastavlja ukoliko je već započeto uz eventualne dopune. Specifičnost u lečenju je primena mineralne vode u vidu kupki u kadama ili terapijskim bazenima. Topla mineralna voda zadovoljava naučno utemeljene standarde i svojim biološki aktivnim mikroelementima, rastvorljivim gasovima i idealnom temperaturom, izuzetno blagotvorno utiče na perifernu cirkulaciju. Krajnji efekat je poboljšana prokrvljenost stopala, što je i preventivna i terapijska mera. Kontraindikovana je primena kod izraženih akutnih promena, infekcija, ranica i skorijih postoperativnih stanja na donjim ekstremitetima, pre svega stopalima.

Šećerna bolest – svakim danom sve prisutnija u svetu

By

Šećerna bolesti-dijabetes

Lečenje šećerne bolesti!

dr Bratislav B. Milovanović-endokrinolog, Medicinski i Spa komleks Merkur Vrnjačka Banja

Jedna od najčešćih bolesti današnjice. Bolest koja poprima razmere pandemije (rasprostranjenost na celom svetu). Bolest koja je svakim danom sve prisutnija u svim sredinama, sa svakodnevnim porastom obolevanja da sva epidemiološka predviđanja bivaju rano prevaziđena jer broj obolevanja biva veći od naših predviđanja.

To je kompleksna (složena) metabolička bolest sa nizom metaboličkih poremećaja od kojih je osnovni poremećaj metabolizma ugljenih hidrata-šećera, zbog čega je bolest i nazvana šećerna bolestporemećaj metabolizma šećera kao osnovni metabolički poremećaj a prisutni su i poremećaji metabolizma masti i drugih materija. Imamo dva osnovna tipa šećerne bolesti: Tip 1 i Tip 2.

Šećerna bolest nastaje zbog poremećaja funkcije beta ćelije koja se nalazi u pankreasu-gušterači i to u onom endokrinom delu pankreasa (onaj koji luči hormone). Beta ćelija ne luči dovoljno insulina ili ne luči insulin blagovremeno (prema metaboličkom zahtevu). I drugi poremećaj u tipu dva šećerne bolesti je neadekvatno delovanje izlučenog insulina jer izlučeni insulin ostvaruje svoju funkciju na ćelijama ciljnih tkiva (mišićno, masno, jetra).

U tipu dva šećerne bolesti insulin ne može da deluje na ciljne ćelije zbog insulinske rezistencije (otpora na ciljnim ćelijama) a koja nastaje najčešće zbog gojaznosti ili prekomerne telesne težine koji su u tipu dva šećerne bolesti prisutni u oko 80% slučajeva. Zbog ovih poremećaja insulina nema ili ne deluje dovoljno dobro te on ne omogućava ulaz glikoze-šećera u ćeliju gde bi se glikoza metabolisala-razgradila, već glikoza-šećer ostaje u krvi i tako raste nivo šećera.

Višak šećera u krvi izaziva manjak šećera u ćelijama i ćelije su gladne -„glad u izobilju“ šećera u krvi mnogo, a ćelije ga nemaju!), regulatorni centri reaguju na tu glad dajući signale za povećanim apetitom (polifagia). Višak šećera u krvi povećava osmolalnost plazme (porast rastvorljivih materija u tečnosti) što povlači vodu iz ćelija-dehidratacija ćelija. Zbog ovih metaboličkih poremećaja javlja se potreba za tečnostima-bolesnik žedni-povećana potreba za vodom (polidipsia). A kad visina šećera u krvi naraste iznad sposobnosti bubrega da zadrže glikozu onda se šećer izlučuje iz organizma preko bubrega mokraćom-često mokrenje (poliuria). Gubitkom šećera mokraćom gubi se i energija te bolesnik i gubi telesnu težinu-mršavi.

Dijabetes i komplikacije
lečenje-odmor-očna-smeštaj-merkur-banja-vrnjacka-oftalmolog

Visok nivo šećera u krvi izaziva malaksalost, umor, glavobolju, pospanost,nervozu, razdražljivost. Ti opšti simptomi koji se mogu javiti i kod drugih bolesti ili mogu biti posledica umora, stresa, često zavaraju bolesnika da se na vreme ne obrati lekaru.

Svi ovi poremećaji su razlog za jednostavnu analizu-merenje šećera u krvi koje je danas jednostavno i jeftino ostvariti i koje se može izvesti u svakoj situaciji, ako se ima aparat i traka za merenje šećera u krvi. Izmerena vrednost šećera u krvi je za procenu stanja metabolizma šećera, a svaka nefiziološka vrednost je razlog da se osoba sa nalazom obrati lekaru koji će dalje odrediti postupak.

Na vreme otkrivena šećerna bolest, blagovremena i adekvatna terapija, promena načina života bolesnika sa šećernom bolešću su uslovi za dobro lečenje bolesti i sprečavanje komplikacija. Ne zaboravimo da poremećaj funkcije beta ćelije nastaje i 10-ak godina pre postavljene dijagnoze bolesti, a bitno je znati da u tom periodu (latentni diabetes) nastaju komplikacije šećerne bolesti. Zato je bitno na vreme utvrditi stanje metabolizma šećera i od momenta postavljene dijagnoze bolesti što bolje kontrolisati bolest.

Dijabetes (Šećerna bolest)

By

Spec. dr med. Ljiljana Milovanović, internista endokrinolog, Medicinski i Spa komleks Merkur Vrnjačka Banja

Dijabetes tip 1 (šećerna bolest tip 1) se najčešće javlja kod mlađih osoba (ispod tridesete godine života) sa najvećom učestalošću u vreme puberteta.
Kod dijabetesa tip 1 postupno propadaju B-ćelije gušterače koje proizvode insulin sve do apsolutnog nedostatka insulina.
Bez insulina koji pokreće glukozu u ćelije nivo šećera u krvi postaje prekomerno visok i nastaje hiperglikemija. U takvim uslovima bez insulina, jetra, mišići, masno tkivo ne samo da ne apsorbuju glukozu (ćelije gladuju) već je i oslobađaju u krvotok.

Učestalost
Učestalost pojave ovog tipa šećerne bolesti se razlikuje među državama i kontinentima: kreće se od 10 % u Srbiji do 20 % u skandinavskim zemljama. Najmanji procenat pojave je u Japanu, a veliki procenat na mediteranskim ostrvima. Šećerna bolest tip 1 ređa je od šećerne bolesti tip 2 i predstavlja 7-10% ukupnog broja svih slučajeva dijabetesa.
Najčešće se javlja kod mladih (između detinjstva i tridesete godine života), ali može da se javi i kod starih negojaznih osoba do devedesete godine života.

Uzroci nastanka
Na nastanak dijabetesa tip 1 utiču, osim genetskih faktora, i nedostaci izvesnih aminokiselina i faktori životne sredine koji se na prethodno nadovezuju.
Beleži se češća pojava dijabetesa tip 1 u jesenjim i zimskim mesecima kada su češće i virusne infekcije. Na nastanak dijabetesa tip 1 utiču i fiziološki uticaji, odnosno lučenje određenih hormona (hormon rasta i polni hormoni u periodu puberteta).

Simptomi šećerne bolesti tip 1
Kada se proizvodnja insulina smanji na minimum, šećerna bolest tip 1 se naglo pojavi i brzo napreduje. Znakovi koji upozoravaju na pojavu bolesti su:
– učestalo mokrenje,
– ponovno mokrenje u krevet nakon što je dete već odviknuto,
– neobična žeđ,
– potreba za slatkim i hladnim pićima,
– ekstremna glad,
– nagli gubitak težine,
– slabost,
– svrab genitalne regije,
– ekstremni umor,
– zamućen vid ili druge promene vida i
– razdražljivost.

Deca koja boluju od dijabetesa tip 1 često su nemirna, apatična i mogu imati poteškoća u školi. U akutnim slučajevima dijabetesa tip 1 mogu se javiti mučnina i povraćenje. U teškim slučajevima dijabetička koma može biti prvi znak šećerne bolesti tip 1.

Krizna stanja

Dijabetička ketoacidoza je po život opasna komplikacija. Simptomi ketoacidoze su: mučnina i povraćenja i kod dece bol u trbuhu, disanje može biti duboko i ubrzano, otkucaji srca su obično ubrzani ukoliko stanje potraje može nastupiti i koma (gubitak svesti). Prva pomoć sastoji se u davanju insulina kako bi se ispravio metabolizam šećera i brzo nadoknadili tečnost i elektroliti.

Hipoglikemija je nizak nivo šećera u krvi (ispod 3,9 mmol/l). Intenzivna terapija insulinom ili lekovima kojima se podstiče lučenje insulina povećava rizik od nastanka hipoglikemije. Hipoglikemija se može pojaviti zbog nedovoljnog uzimanja hrane, vežbanja ili uzimanja alkohola. Simptomi uključuju znojenje, drhtanje, glad i ubrzane otkucaje srca. Veoma niske koncentracije glukoze u krvi daju neurološke simptome: konfuziju, slabost, dezorijentisanost, ratobornost, u retkim i najtežim slučajevima komu. Porodica i prijatelji moraju poznavati simptome hipoglikemije. Bolesniku se mora dati šećer u svim oblicima.

Spec. dr med. Ljiljana Milovanović, internista endokrinolog, Medicinski i Spa komleks Merkur Vrnjačka Banja

Komplikacije šećerne bolesti tip 1
Osnovne komplikacije šećerne bolesti javljaju se usled poremećaja u krvnim sudovima i zbog oštećenja živaca. Oštećenje velikih krvnih sudova ugrožava srce, a može izazvati probleme u cirkulaciji nogu. Promene na malim krvnim sudovima posebno su opasne za oči i bubrege.
Opšte smernice za lečenje šećerne bolesti tip 1
Insulin je neophodan za preživljavanje i glavno je uporište u terapiji šećerne bolesti tip 1. Izuzetno je važno planiranje pravilne ishrane kao kompenzacija za insulin i izvor zdrave hrane. Oralno dat insulin ulazi preko intestinalnog trakta. On nema hipoglikemijski efekat zbog dejstva gastričnih i pankreasnih enzima, ali može imati efekat u prevenciji dijabetesa tip 1.

Način života kod šećerne bolesti tip 1
Da bi se postigao što veći kvalitet života uz terapiju insulinom potrebno je menjati i životne navike. Tu spadaju dijetetske mere, fizička aktivnost, kontrola telesne težine, nega stopala zbog sprečavanja hroničnih komplikacija dijabetesa. Sve je potrebno raditi u saradnji i preporukama endokrinologa, specijaliste za ishranu i lekarskog tima u sprečavanju komplikacija ove bolesti.

Kontrola šećerne bolesti tip 1
Za pacijente koji boluju od ovog tipa šećerne bolesti važno je pažljivo pratiti koncetraciju glukoze u krvi. Redovno merenje hemoglobina A1c kako bi se utvrdila prosečna koncentracija šećera u krvi. Testiranje urina za otkrivanje prisustva ketona, posebno tokom akutne bolesti ili stresa kada je verovatno da će dijabetes izmaći kontroli. Redovna kontrola komplikacija bolesti na početku lečenja i nakon toga na tri meseca, šest meseci do godinu dana.
Prevencija dijabetesa tip 1
Primarna prevencija dijabetesa tip 1 može se realizovati preko:
– visokorizičnog ili
– populaciono baziranog pristupa.

Pristup visokog rizika uključuje identifikaciju rizičnih pojedinaca, a zatim prevenciju početka bolesti uticajem na genetsku osetljivost ili precipitirajuće faktore spoljašnje sredine. Populaciono baziran pristup je mnogo teži i cilj mu je modifikacija stila života ili eliminacija spoljašnjih faktora, za koje je poznato da su faktori rizika za dijabetes tip 1.
Brojna ispitivanja su pokazala da neki virusi utiču na razvoj bolesti tako da vakcinacija cele populacije se smatra efikasnijom od vakcinacije rizičnih osoba i dijabetes tip 1 može biti smanjen za blizu 30 %, što donosi veliku materijalnu uštedu.

Dugotrajno dojenje beba majčinim mlekom smanjuje rizik za nastanak insulin – zavisnog dijabetesa. Ishrana namirnicama bogatim toksičnim supstancama (bilo u hrani ili vodi) povećava rizik. Najveći efekat u prevenciji se postiže edukativnim programom u prevenciji, lečenju i sprečavanju komplikacija dijabetesa tip 1.
Specijalna bolnica ,,Merkur’’ dugi niz godina se uspešno bavi ovim vidom smanjenja prevalence insulin – zavisnog dijabetesa. Uz dobar edukativni program kojim raspolaže, prednost čini i klimatsko – banjski faktor, kao i postojanje dijagnostičkih metoda za identifikaciju osoba sa povećanim rizikom za nastanak dijabetesa tip 1 čime se stvaraju dobri uslovi za pokušaj prevencije.