Blog

Samokontrola u dijabetesu

By

Šta obuhvata samokontrola? Koje su zadovoljavajuće vrednosti HbA1c? Koliko često treba raditi profil glikemije? Šta treba raditi u slučaju hipoglikemije?

Da bi se, u lečenju šećerne bolesti, postigla adekvatna glikoregulacija neophodno je izbalansirati 3 ključna faktora: pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i farmakoterapiju (insulin ili tablete). Međutim, mnoge studije su pokazale i značaj još jednog faktora, a to je samokontrola.

Samokontrola i postizanje ciljnih vrednosti glikoregulacije preveniraju razvoj hroničnih komplikacija.

Samokontrola obuhvata redovne kontrole glikemije (vrednost glukoze – šećera u krvi) i redovne kontrole vrednosti glikoliziranog hemoglobina (HbA1c).

HbA1c (glikolizirani hemoglobin)
HbA1c (glikolizirani hemoglobin) je procenat hemoglobina u krvi za koji se vezala glukoza. Kako je životni vek eritrocita (crvene krvne ćelije, ćelije u kojima se nalazi hemoglobin) oko 120 dana, to je i vrednost HbA1c pokazatelj prosečne vrednosti glukoze u krvu prethodna tri meseca. Npr, vrednost HbA1c 10% znači da je prosečna vrednost glikemije u prethodna 3 meseca bila oko 15,5 mmol/l.
Ovaj parametar se određuje isključivo u laboratorijama, iz venske krvi i preporučljivo ga je raditi jednom na svaka tri meseca.
Zadovoljavajuće vrednosti ovog parametra zavise od uzrasta pacijenta, dužine trajanja dijabetesa, prisustva komplikacija, očekivanog životnog veka pacijenta itd.
• Kod mlađih osoba, kod osoba kod kojih šećerna bolest ne traje dugo, kod kojih nisu razvije komplikacije (prvenstveno kardiovaskularne komplikacije) i kod kojih je moguće dostići cilj bez rizika od hipoglikrmija, ciljna vrednost HbA1c je do 6,5%.
• Ukoliko se radi o osobama srednje životne dobi, kod kojih šećerna bolest traje duži vremenski period i kod kojih su razvijene jedna, dve ili više komplikacija, ciljna vrednost HbA1c bila bi do 7%.
• Kod osoba koje imaju limitiran životni vek (npr. oboleli od karcinoma), osoba koje ne prepoznaju hipoglikemije ili kod kojih je veliki rizik od hipoglikemija, postavlja se manje striktna ciljna vrednost HbA1c (7,5-8%).
• Merenjem vrednosti HbA1c dobija se uvid u prosečnu vrednost glikemija u prethodna tri meseca, ali se ne stiče uvid u dnevne oscilacije vrednosti glikemija. Zbog toga je neophodno povremeno raditi i kontrole glikemije iz krvi (,,iz prsta’’), što se postiže kroz profil glikemija i ciljane glikemije.

Profil glikemija
Profil glikemija podrazumeva merenje glikemija nekoliko puta u toku jednog dana u tačno određenim vremenskim periodima.
Dijabetičari koji su na insulinskoj terapiji bi trebalo da rade 24-časovni profil glikemija (glikemije pre sva tri glavna obroka, dva sata nakon tih obroka, u 24h i u 03h), a dijabetičari koji su na peroralnoj terapiji (tabletama) bi trebalo da rade poludnevni profil glikemija (glikemije pre sva tri glavna obroka i dva sata nakon tih obroka).
Koliko često će se raditi profili zavisi od vrste terapije i učestalosti primanja insulina:
• Dijabetičari sa 4 doze insulina dnevno – JEDNOM NEDELJNO,
• dijabetičari sa 2-3 doze insulina dnevno – JEDNOM U 10-15 DANA,
• dijabetičari sa jednom dnevnom dozom – JEDNOM MESEČNO.
• Dijabetičari na peroralnoj terapiji – JEDNOM MESEČNO.
• Ciljne glikemije podrazumevaju merenje pojedinačnih glikemija u određenim, ciljanim trenucima, npr. kada se osoba oseća loše.

Hipoglikemija
Vrlo je važno i izbegavati hipoglikemije (vrednost glikemija manja od 4 mmol/l). Trebalo bi težiti vrednosti glikemija do 7 mmol/l (pred obroke i u toku noći), odnosno do 9 mmol/l (dva sata posle obroka).
Ukoliko dođe do hipoglikemije, trebalo bi prekinuti sa trenutnom fizičkom aktivnosću i uzeti nešto slatko (kockicu – dve šećera, kockicu – dve čokolade, kašičicu meda, kašičicu slatka, koricu belog hleba, par gutljaja slatkog soka). Nakon 5-10 min ponovo izmeriti glikemiju.

Ukoliko se hipoglikemija održava, nastaviti sa konzumiranjem namirnica koje sadrže šećer sve dok se ne postigne glikemija veća od 4 mmol/l. U težim slučajevima hipoglikemija, neophodna je intervencija zdravstvenih radnika (intravenska aplikacija glukoze).
Da bi merenje glikemija bilo svrsishodno, neophodno je svaku izmerenu glikemiju zapisati. Za upisivanje glikemija se koriste određene tabele koje bi trebalo da sadrže datum i vreme merenja kao i vrednost izmerene glikemije.

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*

Comments (0)

Leave a Comment

Your email address will not be published.