Blog

Značaj insulinske terapije za kontrolu dijabetesa

By

Zašto je važno brzo i dobro reagovati na lošu glikoregulaciju? Koji je značaj insulinskih analoga u kontroli glikemija?

dr spec. endokrinolog Vladan Miodragović, šef objekata Šumadija 1 i 2 i Merkur Stari

Kada postavimo dijagnozu šećerne bolesti neophodno je odmah započeti lečenje. Lečenje treba ići u tri osnovna pravca:

  • terapija poremećeja glikoregulacije;
  • terapija poremećaja metabolizma lipoproteina,
  • terapija povišenog arteriskog pritiska.

Šečerna bolest (dijabetes)  je hronična bolest metabolizma koja se karakteriše povišenim vrednostima  šećera (glukoze) u krvi. U osnovi nastanka bolesti je smanjena sekrecija i/ili smanjeno biološko dejstvo hormona insulina što za krajnju posledicu ima poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina.

Najjednostavnija podela dijabetesa je prema patogenetskim mehanizmima nastanka na tip 1 dijabetes, tip 2, gestaciski dijabetes i drugi specifični oblici dijabetesa.

Zbog čega je važno što brže reagovati na lošu glikoregulaciju i adekvatno lečiti šećernu bolest?

Dijabetes koji nije pod kontrolom može dovesti do ozbiljnih komplikacija:

  • Rizik za nastanak šloga je četiri puta veći;
  • Rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti je tri puta veći i povećava se sa povećanjem nivoa glikemija;
  • Rizik za amputacije se povećava 10-20 puta.;
  • Bolest bubrega je 10 puta češća kod osoba sa dijabetesom;
  • Dijabetična retinopatija je izazvala 2,6% slepila.
Zašto je važno dobro reagovati na lošu kontrolu šećerne bolesti?

Smanjenjem HbA1c za samo 1% smanjuje se rizik od mikrovaskularnih komplikacija (oštećenje nerava, bubrega, vida) za 37%.

Koliko često treba raditi HbA1c?

Za dobro regulisane pacijente i one sa stabilnom glikemiskom kontrolom jednom u šest meseci. Za pacijente kojima je nedavno promenjena terapija i oni koji nisu dobro regulisani jednom u tri meseca.

Koji je značaj insulinskih analoga u dobroj kontroli glikemija?

Većina pacijenata na jednoj dozi huanih insulina ne postiže zadovoljavajuću glikoregulaciju i ciljne vrednosti HbA1c. Veća je učestalost od hipoglikemija sa hunanim insulinima. Takodje postoji povećano dobijanje telesne težine.

Insulinski analozi su nam doneli revoluciju u terapiju šećerne bolesti

Mnogo bolje imitiraju fiziološko lučenje insulina. Bazalni insulinski analozi bolje pokrivaju potrebu za insulinom tokom 24h. Bolusni insulini bolje kontrolišu glikemije nakon obroka. Značajno manji rizik od hipoglikemija, posebno noćnih. Fleksibilnost u vremenu davanja (mogućnost davanja tokom i nakon obroka). Manji dobitak u telesnoj težini.

Dugodelujući insulinski analozi deluju duže od 24h, dobra predvidljivost i ravnomernost delovanja, efikasni i jednostavni u korigovanju doza, niska varijabilnost u toku dana.

Takodjer brzodelujući insulini najnovije generacije imitiraju fiziološko lučenje insulina i efikasno savladavaju povišene vrednosti  šećera u krvi nakon obroka.

Kada pacijent stiče pravo da se leči insulinskim analozima?

U našoj zemlji lečenje insulinom se još uvek započinje humanim insulinima. Da bi smo pacijenta preveli na dugodelujuće insulinske analoge moraju biti ispunjeni sledeći kriterijumi: Da je pacijent na humanim insulinima najmanje 6 meseci. HbA1c > 7%., da ima česte hipoglikemije u toku dana koje su verifikovane na samomeraču ili u laboratoriji.

Da bi pacijent stekao pravo da prima brzodelujuće insulinske analoge moraju biti na intenziviranoj terapiji humanim insulinima, da primaju insulin duže od 6 meseci, da imaju HbA1c >7% i povišene vrednosti glikemija nakon obroka preko 9 mmol/l

FPG-glikemija naštinu; PPG- glikemija nakon obroka

Merkur Vrnjačka Banja

PS: *Podsećamo da treba biti odgovoran i pridržavati se svih epidemioloških mera u cilju zaštite i sprečavanja širenja virusa COVID-19.*

Comments (0)

Leave a Comment

Your email address will not be published.